Уринарне инфекције код одраслих особа

Инфекције уринарног тракта представљају здравствени проблем који погађа велики број људи сваке године. Само су респираторне инфекције учесталије. Жене су склоније уринарним инфекцијама. Свака пета жена у току свог живота има проблема са инфекцијама уринарног тракта. Упале бешике најчешће погађају млађе жене, али су њима склоније и жене послије менопаузе. Мушкарци оболијевају знатно рјеђе, инциденца расте са годинама старости. Поред тога што уринарне инфекције могу бити јако неугодне оне се успјешно лијече.

До инфекције долази када се микроорганизми, обично бактерије из дигестивног тракта, задржавају на отвору мокраћног канала и почну се мултиплицирати. Управо због тог кратког „пута“ од завршетка дебелог цријева до уринарног тракта бактерије се врло брзо преносе и размножавају.

 

Узрочници

Многи микроорганизми могу узроковати инфекцију. Најчешћи узрочник је бактерија, ешерихија коли (лат. Escherichia coli, E. coli) која се обично налази у дебелом цријеву. Други мање чести узрочници су:

– протеус мирабилис (Proteus mirabilis),

– клебсијела (Klebsiella),

– псеудомонас (Pseudomonas),

– златни стафилокок (Staphylococcus aureus),

– фекални стрептокок (Streptococcus fecalis),

– стафилокок сапрофитикус (Staphylococcus saprophyticus) и

– ентерокок (Enterococcus) – често код пацијената са уролитијазом или након интервенције.

 

Фактори ризика

– Пол,

– дијабетес и поремећаји имунитета такође могу повећати ризике инфекције,

– трудноћа,

– бенигна хипертрофија простате код мушкараца,

– честа употреба катетера,

– уринарна и фекална инконтиненција,

– употреба дијафрагме и спермицида и

– структурне аномалије као и било какав поремећај у уринарном тракту који опструише ток урина.

 

Симптоми и знакови

Типични симптоми инфекције мокраћне бешике су:

– бол или пецкање приликом мокрења,

– учестало мокрење,

– хитна потреба за мокрењем,

– крв у мокраћи,

– ноћно мокрење,

– отежано задржавање урина,

– осјећај непотпуног пражњења мјехура,

– непријатни притисак изнад пубичне кости, код мушкараца се јавља напетост у ректуму,

– урин може имати млијечни или мутан изглед, чак и црвенкаст уколико постоји присуство крви,

-грозница може бити показатељ да је инфекција захватила бубреге.

 

Код већине пацјената јавља се неки од наведених симптома.

 

Физикални преглед

– У случају циститиса могуће је присуство супрапубичне осјетљивости,

– осјетљивост у предјелу препона код обољеле особе и грозница могу указивати на пијелонефритис.

 

Претраге

– Анализа урина,

– уринокултура.

Поред анализе урина за постављање дијагнозе уринарне инфекције корисно је урадити крвну слику и биохемијске анализе, као и ултразвучни преглед уротракта. Најновије препоруке предлажу коришћење инфламаторних индекса као што су Ц-реактивни протеин (ЦРП). Од пацијента се тражи „чист“ узорак урина који се добија тако што прије давања узорка пацијент опере предио гениталија и обезбиједи за преглед „средњи млаз“ урина у стерилној посуди (овај начин сакупљања узорка урина онемогућава да бактерије које се налазе око гениталија доспију у узорак и доведу до погрешних резултата теста).

 

Лијечење

Постоје опште мјере које подразумијевају:

– добру хидратацију, узимање веће количине течности, као и чајева. Најчешће коришћени чајеви су: увин чај, чај од бруснице и чај од першуна;

– избјегавати сексулну активност док су присутни симптоми;

– аналгезија по потреби.

 

Медикаментна терапија

У терапији уринарних инфекција користе се антибиотици и уроантисептици. Ако се у налазу урина пронађу бактерије а пацијенти немају симптома нити леукоцита у урину, није потребно медикаментно лијечење. Код прве епизоде инфекције са присутним симптомима болести и патолошким урином третман се започиње емпиријски зато што је највјероватније узрочник ешерихија коли. Укључује се антибиотска терапија.

Најчешће коришћени лијекови су:

– котримоксазол,

– амоксицилин,

– цефалексин,

– ципрофлоксацин,

– нитрофурантоин,

– норфлоксцин,

– пипемидинска киселина,

– триметоприм.

Уколико имамо налаз уринокултуре, терапија се укључује према антибиограму. Прописује се антибиотик на који је изолована бактерија осјетљива. Терапија траје обично 5-7 дана. Код одређеног броја пацијената долази до рецидива уринарних инфекција. Уколико се инфекције јављају више пута током године може се размислити о увођењу профилаксе антибиотицима. Профилакса антибиотицима траје 6 мјесеци и више. Антибиотици се тада узимају у једној дози, обично навече или три пута седмично.

 

Упутства за пацијенте

– Правилна хигијена,

– туширање је много боље у односу на купање у кади јер се бактерије могу ширити у води,

– узимање доста течности, посебно воде (око осам чаша дневно),

– често пражњење бешике  (у интервалима од 3-4 сата),

– облачити се једноставно и природно (одабрати памучно доње рубље и широку, угодну одјећу),

– избјегавати парфимиране производе,

– будите здрави – важна је правилна исхрана, добар сан, одмор, избјегавање стресних ситуација,

– прилагодити сексуални живот – битна је хигијена прије и послије сексуалног односа.

 

др Весна Станишљевић, спец. медицине рада

 

 

администратор

информатичар ЈЗУ „Дом здравља“ Градишка