Утицај природе на здравље човјека

“Шума је највећи дар које има човјечанство.“ (Гај Плиније Секунд, зван Старији)

Незаобилазна компонента човјековог здравља и оздрављења јесте што чешћи боравак у природи. Као и дрвету, човјеку судбинско генетски одређена животна средина је природа. Она једноставно има нижи темпо живота и самим боравком у природи и ваш темпо ће аутоматски бити спорији. Смањени животни стрес неће бити једина предност боравка у природи. Изложеност издувним гасовима, олову, индустријским димовима – биће много мања у природи. Електромагнетна зрачења су много мања у природи зато што дрвеће и природно окружење апсорбују поприлично ову врсту зрачења. Природа једноставно носи живот у себи, за разлику од града. Као што биљка не живи само од сунца већ велики део енергије добија од земље тако је и са вама.

Има нешто у томе да искључимо рачунар или телефон и одемо у природу. Да, привремено, побегнемо од свакодневице и дођемо себи. То је својеврсни “ресет” за наше тело и ум. То није само субјективни осећај, заправо, постоје врло реалне здравствене бенефиције боравка у природи.

 

Како боравак у природи побољшава здравље?

Истраживања су показала да боравак у природи одлично утиче на здравље како физичко тако и психичко, дакле на цјелокупан организам.

  • Ублажава симптоме депресије – Једно истраживање је показало да боравак у природи значајно ублажава симптоме депресијеи смањује ниво хормона стреса у тијелу.
  • Ментално нас подмлађује – Сваки излазак у природу или чак кратка игра с кућним љубимцем враћа нам заиграност и барем краткорочну безбрижност.
  • Чини да будемо мање импулсивни и помаже да имамо више самоконтроле.
  • Смањује ризик од настанка менталних болести – Боравак у природи побољшава ментално здравље и потиче ослобађање хормона среће. Научници су установили да је потребно само мало времена провести у природи да бисте осјетили предности и поправили своје расположење.
  • Побољшава концентрацију и памћење – Истраживања су показала да особе које сваки дан проведу ходајући 20 мин у природи имају боље памћење и концентрацију.
  • Боравак у природи повећава код човјека физичку и менталну енергију.
  • Заједнички боравак у природи јача повезаност међу пријатељима и члановима породице.
  • Контакт са природом доводи до мање криминала – Истраживања су показала да већа количина зеленог простора у заједници, доприноси смањењу криминала у тој области, чак и у крајевима са мањим нивоима образовања, примања и другим друштвено-економским факторима.
  • Провођење времена напољу помаже нам да старимо достојанствено – Људи који имају 70 година или више, а који проводе вријеме напољу сваки дан извјештавају да имају мање проблема са спавањем и са боловима и тегобама него они који бораве у затвореном простору.
  • Јача имунолошки систем – Истраживања су показала да су особе које често проводе вријеме у природи имају већи број бијелих крвних зрнаца и мањи ризик од настанка инфекција. Болесници који могу боравити у природи оздрављају знатно брже.
  • Пјешачење као основна активност при боравку у природи доприноси сагоријевању вишка масти, смањењу нивоа холестерола у крви, поспјешује излучивање штетних материја из организма, те на тај начин умањује ризик од добијања готово свих савремених болести.
  • Повећава ниво витамина Д у тијелу – Најбољи извор витамина Д је сунце, због чега је боравак у природи одличан начин да повећате ниво витамина Д у тијелу.

Бројне студије потврђују да чак и поглед на природно окружење има мношто позитивних ефеката. Тако на примјер жене и мушкарци који имају поглед на дрвеће кроз прозор породичне куће љубазнији су према партнерима и дјеци. Школска дјеца која у школском дворишту могу боравити међу дрвећем и која имају поглед на дрвеће са школских прозора имају боље резултате у учењу и боље памте. Болесници који имају поглед на природу, на двориште са дрвећем из болесничке собе, брже се опорављају, имају мање приговора на медицинске раднике и потребна им је мања доза јаких анестетика. Особе које раде у канцеларијама с погледима на дрвеће имају боље резултате у раду, више воле свој  посао, узимају мање дана боловања и мање осјећају стрес. Након гледања у призоре природе, људи се осјећају дружељубивије и ближе заједници, вољни су више давати у добротворне сврхе и више се занимају за друге.

Пјев птица такође повољно утиче на смирење ума, психички одмор и изазива радост. Ослушкивање звукова у шуми помаже развоју слушних способности и оријентације у простору.

 

Физичка активност у природи

Бројна истраживања показују да вјежбање, а нарочито вјежбање у природи има невјероватне предности.

  • повећава ниво допамина и сератонина у мозгу који су повезани са побољшањем задовољства, као и лучење ендорфина, хормона који је задужен за побољшање расположења и енергије
  • побољшава способност ума да издржи свакодневне стресове и невоље
  • може да ублажи симптоме предменструалног синдрома и депресије код жена
  • повећава бољи квалитет сна (који штити мозак и повећава енергију)
  • смањује напетост у тијелу и уму
  • смањује, а може и спречити анксиозност и нападе панике
  • повећава менталну јасноћу и ефикасност у средњем и старијем добу
  • утиче на боље расуђивање, размишљање, учење, креативност
  • у великој мјери повећава самопоуздање и ентузијазам за животом
  • повећава друштвену активност и смањује осјећај усамљености и изолације

 

Који је значај природе за дјецу?

Клинички психолог Кеј Редфилд Џејмисон, пише: “Дјеца требају слободу и вријеме за игру. Игра није луксуз. Игра је нужност.”

Вјерујемо да сте свјесни потребе и важности за боравком у природи и на свјежем ваздуху ваше дјеце, а колики је заправо његов значај, говоре сљедећи подаци:

  • Игра у природи је активност која обухваћа сва чула – Кад су вани, дјеца ће видјети, чути, омирисати и додирнути ствари које им нису доступне док се играју унутра.
  • Игра у природи спаја необавезну игру и учење – Кроз игру у природи, дјеца повезују и схваћају многе ствари које су учили у школи или на друге начине.
  • Игра у природи стимулише креативност и машту – Стијене, камење, земља… пружају неограничене могућности за игру, а дијете их са сваким новим изласком може откривати на другачији начин.
  • Игра у природи је слободна – Дјеца стварају своја правила и притом користе машту, креативност, интелигенцију и преговарачке способности.
  • Игра у природи смањује нервозу – Дјеца се отвореније и опуштеније враћају традиционалном окружењу у којем уче.
  • Игра у природи повећава пажњу – Вријеме које дјеца проводе у неструктурисаној игри ван куће, природно повећава њихову пажњу. Често су дјеца која имају потешкоће везане уз мирно сједење уз папир и оловку, битно успјешнија након времена проведеног у природи.
  • Боравак у природи развија поштовање према другим бићима – Посматрајући мале кукце, птичице или вјеверицу која се ужурбано пење уз стабло, дјеца су у могућности учити о другим живим бићима и од њих.
  • Игра у природи подстиче сарадњу – У играма и ситуацијама у којима нема побједника, дјеца заједно раде да би постигла циљ. Можда ће заједно направити или пријећи неку препреку или ће скупа направити кућицу за неку животињицу.
  • Боравак у природи побољшава имунитет деце. Дјеца која велики дио дјетињства проводе вани уопштено су здравија јер су на дневној бази у контакту са земљом, животињама, различитим бактеријама, прљавштином, и осталим “штетним” стварима. Када дијете дође у контакт с различитим стварима и бактеријама на природан начин, мање је вјеројатно да ће развити аутоимуне болести и алергије.
  • Игра у природи повећава ниво физичке активности – Дјеца која се играју вани су мање подложна претилости.

 

Шта су негативни јони и како они утичу на здравље људи?

Вјероватно сте се много пута послије љетње олује на мору или планини, поред ријека, водопада, послије ударања таласа, осјећали добро. Ово је један од лијепих осјећања која нас подстичу да путујемо, идемо на одмор и боравимо у природи. До таквог осјећања долази због створене велике концентрације негативних јона у ваздуху.

Јон је молекул који може да буде позитивно или негативно наелектрисан.

Позитиван јон или катјон је атом који је због разних утицаја средине изгубио један или више својих електрона, а настаје као посљедица прљавштине и прашине, ултраљубичастог зрачења, сагоријевања, рада електричних апарата…

Према томе највише их има у затвореним просторијама, као што су школе, домови, канцеларије и сл. Позитивни јони имају негативан биолошки утицај, који је највидјивији код метереопата код којих се јављају болови у зглобовима и предјелу ожиљака, главобоље, постају напети, долази до промјене мишићног тонуса, што све утиче на промјене у њиховом понашању. Вјетрови попут маестрала или трамонтане, на примјер, носе велику  количину позитивних јона, па и непријатност с тим у вези. Исте непријатне симптоме осећамо у организму пред невријеме, у тим тренуцима ваздух се нагло испуњава позитивним јонима. То нарочито осјећају људи који болују од астме, бронхитиса, срчани болесници. Око 40% популације посједује феномен осетљивости на временске промјене.

Негативни јон (анјон) је атом који је стекао један или више додатних електрона, они се природно генеришу, испаравањем воде, дејством кише и ветра. Снажни извори ањона су водопади, планински ваздух, ријеке, језера, мора… Давно је доказано да атмосфера наелектрисана негативним јонима изузетно добро дјелује на наш организам.

Биолошки ефекти негативних јона обухватају цјелокупну биосинтезу, а са аспекта здравља показују позитивна биолошка својства на одбрамбени систем респираторног тракта. Кроз плућа везују се за хемоглобин и кисеоник, гдје путем респираторног ланца дјелују на читав организам.

  • Грип, ангина и реума видно се боље лијече. Негативни јони уништавају микробе и вирусе. У здравој атмосфери много се рјеђе оболијева.
  • Оксигенизација се много боље обавља.
  • Захваљујући негативним јонима загађени дисајни путеви се чисте и брзо зацјељују када их нападну болести попут астме, бронхитиса или синуситиса.
  • Хипоталамус се освјежава, пошто га негативни јони стимулишу.
  • Побољшава се метаболизам, имунитет, апетит, крвна слике, доприноси бржој регенерацији и опоравку  цјелокупног организама.
  • Надбубрежне жлијезде постају активније, луче више природног кортизона, који умањују умор. Стимулисане овим јонима, оне такође боље бране наш организам од болести.
  • Наше расположење постаје боље, сан перфектан, мисли чисте, ослобађамо се стреса.

 

Просјечне концентрације негативних јона у ваздуху на различитим мјестима:

– поред водопада – 50.000  cm3;

– на планини- од 5000 до 25000 cm3;

– на селу – 1.500 cm3;

– у граду – од 500 до 1000 cm3;

– у канцеларији – 50 cm3.

 

Имајмо у виду чињеницу да људски организам позитивно реагује на ниво од преко 1000 негативних јона по cm3.

 

“Шума може живјети без људи, али не могу људи без шуме.” (Чедомил Вељачић)

 

Зорана Љепојевић, дипл. психолог

 

 

 

 

 

 

 

 

 

(остале фотографије у галерији)

 

 

Повезани чланци:

администратор

информатичар ЈЗУ „Дом здравља“ Градишка