Поремећаји срчаног ритма (аритмије)

Непрекидан рад срца омогућен је сталним стварањем надражаја у дијелу десне предкоморе срца који се зове синусни чвор. Надражај се са тог мјеста шири кроз предкоморе, специјални мишићни сноп влакана назван Хисов сноп, све до ћелија срчаног мишића лијеве и десне коморе.

Ови електрични импулси настали у срцу омогућују рад срца у виду грчења (систоле) или опуштања срца (дијастоле) 60-100 пута у минути. Убрзани срчани рад преко 100 у минути зове се синусна тахикардија и  најчешће је посљедица  вансрчаних чиниоца: физичког напора, психичке напетости, повишене тјелесне температуре, повећане активности штитасте жлијезде, претераног уноса кофеина, алкохола, никотина.

Успорен срчани рад испод 50 у минути зове се синусна брадикардија и најчешће је посљедица добре физичке утренираности, смањене функције штитасте жлијезде, жутице, старења и дејства неких лијекова (дигиталис, бетаблокатори, верапамил, дилтиазем и др. ).

Узрок натсанка

Срчане аритмије настају услијед поремећаја у стварању или провођењу надражаја у срцу или истовремено оба поремећаја. Узроци који доводе до срчаних аритмија могу се подијелити у три групе: болести срца, болести других органа и општи поремећаји. Болести срца су: коронарна болест срца (ангина пекторис, инфаркт миокарда), запаљенски процеси у срцу, слабост срчаног  мишића, срчане мане. Болести других органа су: болести плућа, болести централног нервног система, болести бубрега, болести ендокриних жлијезда (најчешће штитасте жлијезде) и болести гастроинтестиналног тракта. Општи поремећаји су различите инфекције и токсична стања, губитак минерала или течности из организма, ефекти неких лијекова, нарочито дигиталиса, диуретика и неких лијекова за лијечење срчаних аритмија („Kinidin“, „Flekainid“).

Значај срчаних аритмија је двострук. Прво, могу да смање ефикасност срчаног рада и до 30%. То се односи на срчане аритмије са убрзаним срчаним радом. Друго, могу да буду узрок изненадне срчане смрти у случају појава треперења комора (фибрилација комора).

Симптоми

Пацијенти поремећај срчаног ритма могу да осјете као благу нелагоду у грудима, прескакање (палпитације) и лупање срца. Повремено могу да осјете гушење, бол у грудима, а некад су и асимптоматски.

Дијагноза

Дијагноза срчаних аритмија се поставља на основу клиничког прегледа болесника, ЕКГ-а, ехокардиограма, 24-часовног посматрања ЕКГ-а (Холтер ЕКГ), тестова оптерећења и евентуално електрофизиолошког испитивања срца и коронарографије.

Подјела аритмија и њихово лијечење        

Према поријеклу  срчане аритмије могу бити  из предкомора (атријалне) и комора (вентрикуларне).

Са гледишта лијечења ова разлика је значајна из два разлога:

– артијалне аритмије су мање опасне за болеснике

– различит је приступ лијечењу

Најчешћи поремећаји срчаног ритма су превремени срчани откуцаји (екстрасистоле). Могу настати у предкоморама или коморама.

Предкоморске екстрасистоле се често јављају и код здравих људи. Могу бити претеча треперењу и лепршању предкомора. Не захтјевају лијечење. Бета блокатори се могу преписати ако су екстрасистоле праћене непријатним сензацијама.

Вентрикуларне екстрасистоле се такође јављају код здравих људи, али и код болесника са коронарном болешћу срца, слабошћу срчаног мишића, артеријском хипертензијом, губитком калијума и као посљедица нежељених ефеката неких лијекова („digitalisa“, „antiaritmika“). У лијечењу вентрикуларних ексрасистола треба аклонити узрок који је до њих довео. Код здравих људи лијечење није потребно. Давање малих доза бетаблокатора може да смањи  непријатне сензације  које болесници често осјећају, а и да спријече појаву тежих аритмија.

Пароксизмална суправентикуларна тахикардија („PSVT“) спада у преткоморске поремећаје срчаног ритма и доста је честа аритмија. Пацијенти је описују као узненадно лупање срца праћено са благим гушењем и стезањем у грудима. Јавља се изненада, некада се спонтано прекида. У терапији се користи „Vasalvin manevar“, масажа каритидног синуса.

Треперење предкоморa („Arrhvthmia Absoluta“, „Fibrilatio atriorum“) је једна од најчешћих срчаних аритмија. Јавља се код особа са коронарном болешћу срца, слабошћу срчаног мишића, болешћу митралног залиска (посебно митралној стенози), повећаној функцији штитасте жлијезде, болестима срчане кесе (перикарда). Код једног броја болесника узрок се не може открити. За лијечење које је неопходно важно је да се убрзани срчани рад успори применом дигиталиса, бетаблокатора или верапамила и да се дају антикоагулантни лекови („Farin“, „Sintrom“) да се спријече тромбоемболијске компликације (мождани удар, запушење артерија ногу, слезине, бубрега и др. ). Примјена антикоагулантних лијекова захтијева сталну контролу крви (одређивање протромбинског времена – ИНР) да би се примјенила одговарајућа доза лијека. ИНР треба да буде од 2-3.

Најтежи поремећај срчаног ритма су убрзања рада комора (вентрикуларна тахикардија) и треперење комора (вентрикуларна фибрилација). Најчешће се јављају у акутном инфаркту миокарда и нестабилној ангини пекторис. Коморска тахикардија се лијечи примјеном „Xylocaina“ или „Minsetila“ давањем у вену или примјеном електрошока. Примјена електрошока је једина ефикасна, спасоносна мјера у случају треперења комора.

Заштита од поновљених напада ових аритмија постиже се лијечењем коронарне болести срца, прије свега уклањањем исхемије срчаног мишића, продувавањем коронарних артерија или хируршком реваскуаризацијом срчаног мишића. Од лијекова се примјењују антиаритмици као и уградња аутоматског дефибрилатора.

др Синиша Чикић, доктор медицине