Тотална протеза

Безубост је стање када у устима недостају сви зуби. Тотална безубост још увијек представља широко распрострањени проблем оралног здравља у свијету.

У већини свијета се не може у будућности очекивати смањење потребе за тоталним протезама. Разлог томе је повећање процента старије популације због продуженог животног вијека, шећером богата прехрана и лоше социоекономске прилике у многим земљама. Губитак свих природних зуба доводи до губитка или смањења свих важних функција стоматогнатног система (жвакање, гутање, говор и изглед).

Безуби пацијенти због нарушавања функције и естетике могу развити социопсихолошке проблеме који се манифестују као мањак сигурности и повлачење у себе, слабија друштвена социјализација, опште незадовољство самим собом и депресија.

Из тог разлога израда протеза не смије бити ограничена само на технички дио израде, већ се мора схватити као мултидисциплинаран приступ у којем су осим технолошког дијела битни и пацијент, његово психолошко стање, те социоекономски аспект терапије.

Тотална протеза је мобилна протетска надокнада којом надокнађујемо и изгубљене дијелове алвеоларног гребена, те враћамо изгубљене функције.

Као најчешћи разлози губитка зуба су екстракције зуба, каријес и пародонтолошке болести. Постоје и бројни други фактори који доводе до безубости, на примјер траума, пушење, зрачење и остале системске болести као што је дијабетес.

Губитак зуба неизбјежно доводи до ресорпције алвеоларне кости.

Ресорпција је опсежнија у доњој вилици него у горњој због чега је теже израдити добру доњу тоталну протезу и постићи задовољство ношења исте. Алвеоларни гребен може бити равномјерно и неравномјерно ресорбован (може имати удубљења и избочења која могу сметати стабилности и намјештању протезе на гребен), а најтежа је ситуација када је екстремно атрофиран, односно постоји негативни алвеоларни гребен. Изглед и обилк гребена важни су нам за могућности поставе зуба и одабир облика и величине умјетних зуба.

Израда тоталних протеза у најширем је смислу јединствена комбинација умјетности и науке. Важно је пацијенту представити могућности лијечења и кроз разговор са њим утврдити његова очекивања и саслушати мишљење о планираној терапији.

Тек када је пацијент пристао на представљени план терапије, можемо започети са даљњим поступцима. Терапија се спроводи у пет фаза у којим пацијент учествује. Неке фазе знају бити и непријатне по пацијента. Никако не смијемо изузети мишљење пацијената о изгледу зуба и њиховој постави. На крају свега је пацијент тај који се мора саживјети са протезом и свакодневно са њом функционисати, а то ће бити озбиљно нарушено уколико је пацијент незадовољан естетиком или функцијом протезе. Квалитетна функција и добра естетика потпуне протезе зависе о доброј изради сваке фазе протезе и квалитетној сарадњи зубног техничара и стоматолога.

Терапија безубих пацијената тоталним протезама није рјешење заувијек. Продужењем људског вијека јавља се потреба да се и лијечење тоталним протезама више пута понови.

 

др Ивана Мирјанић, доктор стоматологије

 

 

администратор

информатичар ЈЗУ „Дом здравља“ Градишка