Обавјештење становништву

Због појаве неколико случајева обољелих од мишје грознице у поткозарским селима, обавјештавамо становништво о природи болести и личним мјерама које треба подузимати у циљу заштите од заразе.

Хеморагијска грозница са бубрежним синдромом – како да се заштитимо?

Хеморагијска грозница са бубрежним синдромом (ХГБС), позната као „мишја грозница“ је акутна вирусна, природножаришна болест. Карактерише је нагли почетак, висока температура и хеморагични синдром – крварење у кожи, слузокожама и унутрашњим органима.

Обољевање људи од „мишје грознице“ јавља се чешће у појединачним случајевима, а рјеђе групно, као епидемија, нарочито у годинама када је знатно повећана бројност глодара („мишја година“). То је обично од маја до октобра. Узрочник „мишје грознице“ је вирус Хантаан.

Резервоар и извор узрочника су разне врсте мишоликих глодара – шумски, пољски, домаћи миш, домаћи пацов и други.

Заражени глодари преко својих излучевина (пљувачке, мокраће и измета) загађују спољашњу средину (земљиште, воду и предмете) и храну.

Заражавање људи настаје у природним жариштима, најчешће удисањем прашине или употребом хране и воде који су загађени свјежим излучевинама заражених глодара. Директан додир са глодарима (хватање, убијање и слично) такође може довести до заражавања људи.

Карактеристике обољења

Вријеме од заражавања до појаве знакова болести износи 3-45 дана, чешће 3-4 седмице.

 

Болест почиње нагло. Јавља се висока температура (38°- 40°C), дрхтавица, главобоља, болови у грлу, жеђ и сувоћа уста.

Црвенило може да буде изражено на слузокожи ока, кожи лица и врата. Могу да се јаве и знаци хеморагичног синдрома – крварења из носа и слаба крварења у слузокожи ока. Почетна фаза болести траје 1-3 дана.

Бубрежни период (друга фаза болести) се развија између 3. и 11. дана, када долази до пада температуре, појаве осипа и болова у костима. Јављају се знаци оштећења бубрега (смањена количина мокраће), болови у трбуху и крварења из појединих органа.

Трећа фаза настаје до 13. дана болести са престанком повраћања, болова у костима и трбуху. У овој фази је изражена слабост, жеђ и сувоћа уста, уз побољшање општег стања.

У зависнопсти од тежине обољења и лијечења у сљедећој фази болести до озрдављења долази за 4-12 седмица.

„Мишја грозница“ се најчешће јавља као благо обољење, али може да буде и тешко, са израженим крварењима и са смртним исходом (0,5%-10%). Зараза са обољелог од мишје грознице се не преноси на друге особе.

Мишолики глодари се налазе у природи (у шумама, жбуњу, на ливадама и њивама), у сеоским домаћинствима, насељима, складиштима животних намирница, депонијама отпадних материјала и на другим мјестима. У придроди се повећан број мишоликих глодара и изроварених рупа глодара јавља у „мишјој години“. Тада људи, у току боравка у природи, најчешће долазе у додир са глодарима и њиховим излучевинама.

Ако су мишолики глодари, заражени узрочником ове болести, они својим излучевинама загађују спољну средину (земљиште, воду за пиће и предмете) и намирнице.

Како се заштитити од хеморагијске грознице?

При раду и чишћењу простора гдје се налазе глодари обавезно користити маску и рукавице користећи „мокре“ методе, (без дизања прашине-метле и усисивача) након чега темељно опрати руке и извршити дезинфекцију руку алкохолом.

Избјегавати боравак у бујној вегетацији ниског растиња (гдје се глодари размножавају) и терене који су изроварени мишјим рупама.

За боравак у природи бирати мјеста гдје нема мишоликих глодара и трагова постојања глодара.

Обавезно прати воће и поврће прије употребе, које је могло бити загађено излучевинама глодара.

Животне намирнице и воду за пиће обавезно заштити од глодара, нарочито за вријеме боравка у шуми, пољу, викендици, на излету и другим мјестима у природи.

Редовно уклањати отпатке хране, а мјесто за прикупљање отпадних материја заштити од приступа глодара.

Избјегавати директан додир са глодарима и предметима загађеним свјежим излучевинама глодара.

Ако се јаве знаци болести, карактеристични за ХГБС, одмах се јавити љекару ради предузимања благовременог лијечења.

При прегледу, љекару обавезно наведите податак о боравку у природи (село, шума, викендица, излет и друго) и могућем додиру са глодарима.

Основна превентивна мјера је уништавање глодара (дератизација) коју ће у наредним данима изводити екипа Хигијенско-епидемиолошке службе ЈЗУ „Дом здравља“ Градишка, у сеоским домаћинствима и насељима и око насељених мјеста у близини жаришта, стамбеним блоковима, и мјестима гдје су откривени обољели од „мишје грознице“.

Прим. др Богдан Миленковић, спец. епидемиологије

 

 

Повезани чланци: